Tehnologijom sagorevanja u fluidizovanom
sloju
mogu se sagoreti materije u sva tri agregatna stanja sa/bez korišćenja dodatnog goriva. Jedna od aktuelnih tema jeste energetski efikasno i ekološki opravdano sagorevanje niskokvalitetnih goriva, raznih taloga iz rezervoara sirove nafte i drugog balasta. U tom slučaju se preporučuje primena tehnologije sagorevanja u fluidizovanom sloju.
Prednosti sagorevanja u fluidizovanom sloju
Materije male toplotne moći i velike vlažnosti (do 90%) u fluidizovanom sloju peska, velikog toplotnog kapaciteta, vrlo brzo se oslobađaju vlage, nakon čega sagorevaju kao svako drugo kvalitetno gorivo. Ukoliko se sopstvenim energetskim potencijalom materije koja se želi sagoreti ne mogu postići temperature sagorevanja iznad 800°C onda se u fluidizovani sloj dodaje bilo koje drugo konvencionalno gorivo kao dopunsko. Slična konstatacija važi i za goriva sa velikom količinom pepela (do 70%). Sagorevanje se vrši na temperaturama od 750-900°C. Na tim temperaturama ne dolazi do topljenja i lepljenja pepela i zaprljanja grejnih površina, a stvaranje NOx je sveden na minimum. Ubacivanjem krečnjaka u fluidizovani sloj vrši se direktno odsumporavanje jedinjenja sumpora iz dimnih gasova, i do 90% u samom ložištu kotla. U fluidizovanom sloju se uspešno sagorevaju čvrsta goriva granulacije od 0-35 mm, tako da se ne zahteva specijalna priprema goriva. Pored toga mogu se sagorevati i zaprljane tečnosti, emulzije, muljevite i praškaste materije. Konstrukcija ovih kotlova i ložišta ne predviđa bilo kakve pokretne delove u samom ložištu (sem ventilatora), kao ni primenu vatrootpornih materijala. Mogućnost primene nekvalitetnih goriva niske cene, obezbeđuje i niske eksploatacione troškove.