Kada se podaci obrade ispravno, vrba je izuzetno pogodna kao izvor šećera u proizvodnji etanola. Lignin formiran kao nusproizvod procesa etanola, vlakana i jedinjenja vrbine kore su pogodni za proizvodnju ekološki prihvatljivih hemikalija i materijala na bio-bazi.
Prema rezultatima zajedničkog projekta VTT i Aalto Univerziteta, nakon odgovarajuće pripreme i enzimske hidrolize, vrba je veoma pogodna kao izvor šećera u proizvodnji etanola. Prinos etanola značajno je poboljšan kada je vrbina kora prvo odvojena od biomase, pre parne eksplozije i fermentacije kvasca. Ligninski ostatak se proizvodi u procesu proizvodnje etanola odakle se mogu napraviti razne bio hemikalije i materijali.
Projekat ima za cilj potpuno korišćenje biomase bez stvaranja nusproizvoda. Iz tog razloga, sastav i struktura kore je pažljivo analizirana. Istraživači su identifikovali brojna jedinjenja u kori.
Ovo može uključiti fiziološki aktivne komponente ili prirodne funkcije antimikrobnih jedinjenja, koja u budućnosti mogu koristiti u bioprocesima da spreče rast štetnih bakterija. Vlakna komponente kore razlikovale su se od komponente drveta u smislu sastava i strukture.
Pored šećera pogodnim za fermentaciju etanola , različitie frakcije mogu se odvojiti od vrbe: lignin, komponente vlakana kore, i niz bioaktivniih i antimikrobnih jedinjenja. Ova svojstva i njihove najpogodnije oblasti primene zahtevaju dodatne studije. Važno je da se ispita uticaj na životnu sredinu proces negovanja i prerade vrbe, kao i ekonomska isplativost.
Postoji velika globalna potražnja za ekološkim hemikalijama, i sirovina na biljnoj bayi za dobijanje obnovljivih goriva. Sa ovim, cilj je da se smanji emisija ugljen-dioksida, zameni komponenta na bazi ulja i proizvode obnovljiva energija. Ovi izazovi mogu ispuniti pomoću vrbe.
Brzorastuća vrba nije široko rasprostranjena kao sirovina u industriji. Pored svoje niske cene, što ima brojne prednosti u odnosu na druge vrste drveća ili nekih poljoprivrednih sirovina, vrba se mogže gajiti, na primer, na često poplavljenim područjima i zemljištima lošeg hranjivog svojstva – na primer u oblastima koje nisu pogodne za šume ili gajenje drugih kultura. Dok raste vrba efikasno koristi hranljive materije, tako da smanjuje opterećenje vodotoka izazvanih poljoprivredom.